OneLastKiss

 “Ja ne umem više ništa da izmaštam. Da napišem…” Zbunjeno ćutim i gledam je u neverici. Ona! Kolumnistkinja CKM magazina, eeeej. Prva i jedina među nama koja je već na prvim godinama počela da piše autorske tekstove.  Žena čije mišljenje se ceni i na Ravnoj gori (interno značenje, ali takođe veoma bitno za ovaj tekst). 😀 Ne, kreativnost i mašta se ne troše, oni ne nestaju već se samo izgleda čovek od svakog posla umori i svede ga na ono najosnovnije i najbazičnije - faktografiju.  Ne znam u šta bih ovo moje svrstao, ali pored ličnog stava i često izliva emocija uvek je uvijeno nekom izmaštanom, mojom ili tuđom, pričom u kojoj sam se našao.  Čak i ona najprostija vest da danas nije pila kiša iako je ceo dan oblačno, napisana je rečima iz nečije mašte.  Zato, draga moja ne brini, sa maštom je sve u redu.  Samo je svet u kojem živimo nekako sve nemaštovitiji, a mi na istoj izgleda sve škrtiji.  Bitno je da mašti na volju daš …  (šta li bi Samantha ...

Tiho, skoro pa i zaboravljena, poslednji dah je udahnula i Slađana Milošević.  Spisak je sve duži, seta sve veća. Uspomene snažno naviru.  Sećam se tačno prvi put kada sam je video na crno-belom dedinom TV. Tada u najboljim godinama okorela pankerka je u šljašteće kombinezonu i instalacijom od frizure skakala po sceni i baršunasto šaputala u mikrofon… Bila je neprikosnovena diva jugoslovenskog pop talasa. Jedinstvena, svoja, principijelna. Do kraja umetnik.  Još malo nam ih je preostalo.  I dok ja lično tugujem, mediji se utrkuju koji će pre i pompeznije da objavi vest. Mene su na fakultetu novinarstva Veselin Kljajić i Neda Todorović učili ne smao šta je vest, već i kako se iste čitaju.  Izuzev očiglednog utrkivanja ko će pre, oni koji sebe i dalje nazivaju novinarima, bili su toliko lenji da čak i kopiraju #biloOdakle bar najkraću Slađaninu biografiju.  Ne sretosmo se, na žalost većinom mojom zaslugom jer nisam bio dovoljno uporan  Kada sam se konačn...

… svi grehovi Njene/gove majke! Čini mi se da bi ovo mogla biti i najbolja definicija sećanja koja su nam navodno u gene usadili naši preci.  Sve je to lepo i super i wuhuhuu i jedva čekam u neznanju šta ću sa tim.  U međuvremnu meni se dršava život i ja stvaram isto to generacijsko pamćenje i onoj novoj nadolazećoj generaciji i ovima posle bi trebalo da nečemu posluži. Ali, avaj, ovi novi što dolaze zaista ni za šta ne haju. Oni gaze po nekom svom, uglavnom pravolinijskom kursu. Nemilosrdno, beskrupulozno. Bez stida. Neuko.  Ništa takvom stvorenju ne možeš, izgleda.  Možda je najbolje i pustiti ga/je neka ide. Neka se gura, gazi, uspinje, upire. Lomi, dok se i sam nesalomi i padne sa samo njemu znanog vrha, koji samo što nije dohvatio/la. Sve smo im trebali prećutati. Zabašuriti nekako brate. Ne pokazati odmah sve. Ne ukazati im na sve pogrešne puteve kojima mi mora do smo da hodimo. Ne reći im za sve pobede koje dobismo.  Pustiti ih neka se malo i sami snalaze...

 Da daaa! Konstrakta je možda bila bolja ali Ramonda je procvetala. Što bi Čola rekao - ne b’ ja tu ništa dir’o! Bravo Teya Dora i srećno.  Mare i ja se nadamo da će biti kao u Helsinkiju. Hrvatska je ozbiljan konkurent. Savudrijci su “opasni” i ima  sve što treba jedan ESC pobednik.  Meni ovo sve miriše na jedan ozbiljan domaći Eurosong sledeće godine.  Beograd ili Zagreb, gde god bilo bi lepo opet bilo gde kod nas.

 Uopšte mi ne zvuči neverovatno i ne vidim ništa tu neobično što nam je glumac (mislim da je bio jedini maš glumac koji se pojavio i Igri prestola) otišao iz zemlje i sada se bavi građevinom . Tamo ga cene, tamo ga poštuju. Tamo će i da ga plate, a on će kao i mnogi te pare opet da donese u Srbiju… Zašto je otišao ?  Upao je u grupu onih koji misle svojom glavom i to još na glas i javno kažu. Nepoželjni.  Nepozeljna je u Srbiji istina odavno. I ona je iz zemlje takođe pobegla još početkom devedetih. Glavu jedva je spasila. Vraćala se i ona nekoliko puta ali nije se dugo zadržavala. Nije da jije htela da ostane ali bila je izgurana.  Onako muški kao sto danas obezbeđenja iz opstina bukvalno izbacuju novinarke, gurajući i vukući ih. Da tako.  Sada je više i ne puštaju. Njeno lice je na svim granicnim prelazima. Državni je neprijatelj broj jedan - ISTINA.  A evo kako je to bilo u ona svaka vremena kada je Ammar bio naša zvezda najvećeg TV projekta ikada.