Zajedničke tekovine na kojima nam počivaju pismo, jezik, kultura i izgubljeni identiteti kojima se danas vešto igraju političari država nastalih raspadom SFRJ (izuzev Slovenije - ona i nije geografski na Balkanu, iako je većina stanovništva Balkanskog porekla) takođe su isti. Niko nije sasvim siguran ko je i od koga je potekao, a i kome je šta dužan da opravda... Nema razlike, isto nas gaze.
.jpeg)
Kada kao nekada Peđa D’Boy ili Lepa Brena a danas ja - Jugosloven/ka, krenem na turneju od Vardara pa do Triglava, od Đevđelije pa do Jadrana, nekako beda neka svuda se uvukla. Smeće po gradovima, a ni po lepim zelenim selima, više niko ne čisti.
Vardarom odavno riba ne pliva, isto ko ni u Savi ili Dunavu kod Beograda pa na dalje. Nije zdravo ni u punoj ronilačkoj opremi plivati. Ništa bolji nije ni Vrbas u nekad zelenoj Banja Luci, Sava u Zagrebu, Morava u Nišu, Bosna, Drina, Drava, sve sa pritokama i potocima...
Tužno je to, jer ljudi koje ja srećem očigledno su manjina.
A ko je ta većina onda koja egzistira tu pored nas, a nije je briga baš ama ni za šta sem za ličnu satisfakciju? Ali kako nekome može biti lepo a da oko sebe po ulicama, vodotokovima, zelenim livadama, šumama, gde god da nađeš - smeće razbacano koje niko niti je niti će da skupi.
Da li nam je, hrišćanski rečeno, onda i duša većinski takva ovamo dole od Pirana, preko Fruške gore pa dole do Vardara?
Ne, nije. Samo okretanje glave ili još bolje zabadanje u pesak je postalo najjednostavnije rešenje.
Razumem ali ne prihvatam. Zbog tih malo gore koje smo kobojagi birali da nam to rade svi mi smo na nekoj ivici egzistencije kada se uporedimo sa ostatkom Evrope. Najblaže rečeno nije fer sve ovo što su nam počinili.
U svakom pogledu mi Balkanci se razumemo. Ujedinjeni smo i uporni u onečišćenju prirode, recimo. Hajde bar jednom da tako budemo uporni pa da zajedno jednom stisnemo i duše očistimo za početak od ovih duhova devedesetih.
Svako je od nas nekoga u nekom od ratova za nešto izgubio da bismo mi danas bili ovde. Ne da bi se sa time ko smo mi igrali danas tamo neki Vučići, Milanovići, Dodici, Izetbegovići… svi mi znamo ko smo i jedni pred drugima kada smo bilo gde licem u lice sa tim nemamo nikakav problem. Naprotiv ta mala razlika nas samo spaja bilo gde da se nađemo na brdovitom Balkanu ili širom sveta.
Zanimljivo je to da se Balkanci svuda po svetu drže zajedno a nas ovde ova šaka jada još uvek vešto svađa dok nam polako sve rasprodaše i zagadiše. Postaćemo deponije Evrope a ne pluća i srce što nam pripada. Ako je iko za ovu, nazovimo je bar prividno slobodnu Evropu krvario onda smo to mi: Srbi, Hrvati, Bosanci, Maledonci, Crnogorci, Kosovari i svi drugi koji su živeli i čiji potomci su preživeli na ovim prostorima obitavali i ovde krv prolivali.
Uvek i jedino za slobodan život pokolenja. Nas, danas slobodumnih i ponosnih Evropljana sa Balkana. Ponosnih na naše pretke što su sve što su imali utkali u bedeme slobodne Evrope i civilizovanog sveta. Verovali su u ideale. Našim venama valjda teku njihovi geni.
Gde li smo to zalutali?! Zašto dozvolismo da nas ovako ko dange vozaju zli čarobnjaci iz Oza?!
Madonna
ReplyDelete