OneLastKiss

Probudio me zvuka telefona: "Halo", jedva sam provukao kroz zube ne otvarajaći oči. Sa druge strane prvo kratka tisina a onda je šapat lupio u mozak, kao čekić u gong:  "Umrla je Amy"... Krevet je poleteo na plafon... "Kako? Kada? Amy?!" "Da, evo svi pišu o tome, još se ne zna..." , nisam više slušao... Da. Zaista je više nema sa nama, sa ove strane tame. Ostavila je neizbrisiv trag svojom jedinstvenom pojavom.  Bila je neko koga sam zaista voleo. Neko za kim i danas iskreno žalim, neko koga ću uvek voleti. SREĆAN TI ROĐENDAN!

POLITIKA ne samo što je najstarija novina kod nas, mada to kao da nikome nije ni bitno, već još uvek, iako su joj vlasnici nepoznati, a oni o kojima se priča da su to su neki "mutni" tipovi, ipak neguje pisanu reč. Ukradoh im tekst koji je napisao Predrag Rudović. Predraže, valjda beli svet ceni i tvoje pisanje?! Ovde, znaš i sam... Predrag za POLITIKU piše ovako:  Po aerodromima se poznaje zemlja. Velike i moćne države imaju ogromne aerodrome. Pravi mali gradovi kroz koje dnevno protutnje milioni ljudi. Manje nacije ispunjene duhom imaju i manje aerodrome, ali na njima vlada lepa atmosfera dobrodošlice. Kada sletite u zemlju sa problemima, imate problema odmah na aerodromu. Dvanaest godina sam u emigraciji. Postoji nekoliko gradova na ovom svetu koje mogu nazvati svojim: Beograd, tu sam rođen, Zaječar, tu sam živeo, Niš, tu sam studirao, Madison, tu živim. Ali samo jedan aerodrom je moj aerodrom – „Nikola Tesla” u Beogradu. Samo odatle se polazi u svet i sa...

Dajem besplatno za razglednice, zamenite one u Pošti, taj retro nije u modi!

Slobodno "kradite" i ne morate ni da me potpišete, ne zbog nepostojanja autorskih prava već zato što mi se tako može. 

Da se mene pita mak bi bio nacionalni simbol, ako Grci opet ne  bi imali nešto protiv... Ovako Makedonija (BJR) sa zlatnim suncem na zastavi kao da je zapela u nekom prošlom vremenu između juga koji danas tvrdi da su im ukrali deo istorije za nacionalni identitet, severa koji isto tvrdi samo za crkvu i kuturu, zapada potpomognutim severo-zapadom koji i oružjem zvecka, istoka sa kojim vekovima ovo područje ne može da nađe spokoj... Skoro pa "Game of Thrones". Ne mogu da sudim ko je u pravu, ali kako god da okreneš svi koji imaju pasoš na kojem piše Macedonia, izvukli su deblji kraj. Poslednji balkanski ratovi, jedan od najlepših delova Balkana srećom,  zaobišli su ali su ga zarobili u senci zemlje koja nikad suštinski nije ni postojala. Jugoslovenski mit još uvek živi tu oko Vadara gde neukus u arhitekturi doživljava svoju katarzu, a Aleksandar Makedonski moli sve grčke bogove da ga samo na dan vrate u postojbinu i skokne malo gore do Skopja... Kako god, Skoplje...

Dvojica veoma naočitih dvadesetogodišnjaka u šumarku uz Dunav, zaklonjeni od pogleda, obnaženi... Prljave misle se mnogima roje... Tajnu će sačuvati vrbak i ja - traže gliste za pecanje. Zaista!

Tu negde u drugoj polovini avgusta leto počne nekako strašno da pritišće, kao da počinje da guši, a onda: "Ja ću sada ovde da se onesvestim", Cakana lično, trep-trep Vesna Trivalić, da ona je i meni se obraća.  Nizali smo replike iz Otvorenih vrata i kao da sam bio deo ekipe, kao da se poznajemo, sve je teklo, a avion se spremao za poletanje... Brzo, koji gate, kuda...zakasnićemo...vidimo  se uskoro.  Ostadoh srećan, zaista.

Mi kao da ne umemo ništa da sačuvamo neokaljanim. Sve što je lepo odmah malo kroz blato da provučemo. Kako god, bilo zlato, srebro ili bronza ona će jednako da sija, neka laju. Devojke i momci učinili ste još jednom naciju ponosnom, sa punim pravom i zdravim patriotizmom lepo je biti Srbin, zbog Vas. HVALA!  U zemlji gde zimi većinom nema školskih fiskulturnih sala, jer leti deca slobodno trčkaraju po dvorištu, oni stariji na velikom cirknu vopi - neverovatan je broj odličja koje je srpski tim u Riu osvojio. BRAVO! Divno je biti "iste krvi" kao sve te devojke i mladići koji su svojim talentom, upornom željom i beskrupuloznim življenjem za sport učinili i nas lenjivce da noćima nervozno trčimo levo desno, skačemo u vis, ali i u dalj sa svakim poenom, veslamo kriz vazduh... Ne sportisti nešto naučiše o sportu, deca upoznaše idole. Srbija je lepa reč svuda u svetu. Na tome nam ceo svet zavidi. Pohvale nisu zanimljive domaćim medijima - SRAMOTA. Zahvaljujući njihovim osmesima u R...