U tadašnjoj mašti ja koji kupuje taj čudni automobil imao je manje godina nego danas, a i danas može samo da mašta - vremenska odrednica više ne postoji!
Svi koji nešto znače svetu aumobila su tu. Ponos je u prvom planu, dok iza rogusnih dupeta i dupencadi su oni koje danas prosečni evropski ja mogao sebi i da priušti. Uslov je da ne živi u Srbiji prosečno, a prosek skrpiti kraj s krajem i nekoliko puta preseli iz šupljeg u prazno.
Noviteta nema mnogo, tek po koji hibridni primerak, za kojim se svi okreću. Ja se u Ženevi okrećem za FIAT-ima 500, a bogme i Švajcarci. Uglavnom mladi vozači i žene. Jedva da znaju i gde je Srbija, a kola koja voze su, kažu, italijanska... Toliko o tome kako Srbija brine o svom imidžu u svetu.
I tako od Audija, do Poršea, pa malo Mercedesa i vaskrslog VW, japanaca i kineza na sve strane, ali i Srba koji su došli sa namerom da kupe. Naravno da se u majku zaklinju ali im FIAT made in SERBIA nije izbor...
Uglavnom, nekadašnji ja bi trčao, ulazio u svaka kola u koja se ući može i sve dugmiće ispritiskao. Ja danas sam samo poželeo da se u jednom, "skromnom" Mercedesu dvosedu odveze gore negde uz Alpe.
Comments
Post a Comment