Muzika je više od dva tona i gole seljančice

Deo beogradske svakodnevice su i, evropski rečeno ulični zabavljaći ili po naški - svirci (svi oni koji su maštali i od svojih snova da postanu umetnici ne odustaju). Svaki dan nas svuda po gradu podsećaju  da je muzika više od dva tona i gole pevačice.

doBacimo im u prolazu i po koji dinar i vratimo svojim mislima koje je pobudila njihova violina, gitara, flauta, klarinet...

"Na lepom plavom Dunavu" u srcu sivog BEOgrada odzvanja kao nekada štikle beogradskih dama dok žure na bal. Pažljivo staju na kaldrmu pazeći da ne oštete štiklu jer se svaka nada da će baš noćas postati kraljica valcera.

Tako je bilo nekad, a danas njihove savremenice kao da se utrkuju u golotinji i višku šminke, a za potpetice ne haju i ako otpadnu udarajuci o krov skupocenog automobila masnog gospodina... A scirci i dalje neumorno sviraju u podzemnim prilazima na trgovima po parkovima i to dela Šuberta, Mokranjca, Baha... Narodnjaci su za visoku klasu, tužno je to ali je istina.

A na jesen i ove godine u Novom Sadu biće održan Festival uličnih svirača, ovaj politički svoj će vrhunac doživeti u aprili kada se između istog i jednakog bira bolje.