Zar je već PETNAESTI?! Nekako se nostalgično upitah...proleteše mi slike nasmejanih lica oprljenih jutarnjim suncem iznad Petrovaradina...i zvono sa "sahat kule"...
Moram da priznam da sam prvi put noge u prašinu Đave zaronio kasno... Nisam pre stigao, Eurosong je delovao primamljivije...
Ipak, prvi put na EXIT-u jednak je, hm, pa ne baš, ali skoro da da...
Svaki naredni bio je sve slađi, iako se publika menjala, ili meni to godine lete. Kao da stižu neki novi klinci i osvajaju mesta koja su bila moja, naša, svi su to znali! Ne haju oni ni Cecu da zapevaju... Ipak, sporadičnih čuda EXIT je pun, to je valjda samo neki novi trend u zabavi ili gostoprimstvu ili...
Kako god, mene je već uhvatio EXIT neizdrž. I svi oni do kojih mi je stalo biće tu, Đava će ponovo biti naša.
Ipak, prvi put na EXIT-u jednak je, hm, pa ne baš, ali skoro da da...
Kako god, mene je već uhvatio EXIT neizdrž. I svi oni do kojih mi je stalo biće tu, Đava će ponovo biti naša.
Comments
Post a Comment