I tako, prođe i najlepši, pored Novaka Đokovića, srpski ambasador u svetu - EXIT. Pored želje ne odoh svih 5 dana (mornar/fotograf sam u međuvremenu postao), već samo jedan onako slučajno "uboden". Tako se, zamalo, i to jedino veče na Đavi ne zabodoh u prašinu. Stički sve podnesoh, jer i da zabodoh, koga briga, bilo je fenomenalno.
Ekipica savršena, muzika, pa moglo bi se reći uobičajena, Gueta na Dance, Gueta na Silent, Gueta u onom klubu u tunelu čije ime nikako da zapamtim... No, pored zvezde Guete istim sjajem su sijale su i okice gopodina Pajtica dok je, što bi Seve rekla, "izvijao bok" u tom istom klubu. Za sve one koji ne znaju ko je gospodin Pajtić, citiram sebe: To je onaj glavni za Vojvodinu.
Kasnije, posle još jednog nezaboravnog izlaska sunca iznad Dance arene, od taksiste svašta saznadoh o dotičnom gospodinu, ali i da nam je, navodno, ministar ekonomije Mlađan Dinkić "izvijao bok" na EXIT festivalu ove godine. (Nikad mi neće biti jasno zašto taksisti imaju potrebu da te obaspu informacijama iako si im samo rekao dobro jutro...) Ja ga nisam video, a malo koga sam i gledao, jer neponovljiva EXIT energija je opet strujala svuda, muzika sa svakog čoška i desetine hiljada nasmejanih plesača.
Bilo je zanimljivo opet zaviriti u svaki kutak, proveriti šta je novo, šta je ostalo isto, čuti najrazločitije jezike i videti srećne ljude svih boja, rasa, verskih, seksulanih i ostalih opredeljenja, zajedno.
No, po mom skromnom mišljenju EXIT se promenio, ali meni ne smeta - ja ga volem i tačka. EXIT je uvek neverovatan, savršeno "puni baterije", pokreće istom snagom kao i nekad!
Do sledeće godine...ako ne budem u Njujorku...
Kasnije, posle još jednog nezaboravnog izlaska sunca iznad Dance arene, od taksiste svašta saznadoh o dotičnom gospodinu, ali i da nam je, navodno, ministar ekonomije Mlađan Dinkić "izvijao bok" na EXIT festivalu ove godine. (Nikad mi neće biti jasno zašto taksisti imaju potrebu da te obaspu informacijama iako si im samo rekao dobro jutro...) Ja ga nisam video, a malo koga sam i gledao, jer neponovljiva EXIT energija je opet strujala svuda, muzika sa svakog čoška i desetine hiljada nasmejanih plesača.
Bilo je zanimljivo opet zaviriti u svaki kutak, proveriti šta je novo, šta je ostalo isto, čuti najrazločitije jezike i videti srećne ljude svih boja, rasa, verskih, seksulanih i ostalih opredeljenja, zajedno.
No, po mom skromnom mišljenju EXIT se promenio, ali meni ne smeta - ja ga volem i tačka. EXIT je uvek neverovatan, savršeno "puni baterije", pokreće istom snagom kao i nekad!
Do sledeće godine...ako ne budem u Njujorku...
Comments
Post a Comment