_I tako druže moj, Sunce se sada negde rađa, neko ovo isto gleda samo sa druge strane. Iz drugog ugla. A ti i ja, gde smo.
_Ljubav je to, sve to crvenilo što ostane na nebu kada naša senka pokrije Sunčev sjaj. Ljubav je ovo što delimo sada, ovde, ovog trenutka i nema pol, boju, miris, nikakvo opredeljenje, orijentaciju, cenu - svuda i oduvek je jedan te isti osećaj.
_Da taj!
_Još uvek ni na jednom jeziku nismo smislili reči kojima bi se objasnio Taj osećaj. Ni sa one strane, gde se govore najstariji jezici, tamo gde smo sve smislili - ne.
_Zato često i ne znamo da smo voleli i bili voljeni. Sakrijemo je od svojih očiju. Valjda srcu bude lakše…
… Sa te druge strane Sunce uveliko otapa tek što je nasukalo još jednu najlepšu dugu na nebu. Noć polako gasi poslednje boje na horizontu. Večernji povetarac im dođe kao nežni pokrivač natopljen mirisom mora i borova.
…
Odlomak iz romana “D…K I…….. Z……… P………”
Comments
Post a Comment