OneLastKiss

… _I tako druže moj, Sunce se sada negde rađa, neko ovo isto gleda samo sa druge strane. Iz drugog ugla. A ti i ja, gde smo.  _Ljubav je to, sve to crvenilo što ostane na nebu kada naša senka pokrije Sunčev sjaj. Ljubav je ovo što delimo sada, ovde, ovog trenutka i nema pol, boju, miris, nikakvo opredeljenje, orijentaciju, cenu - svuda i oduvek je jedan te isti osećaj. _Da taj! _Još uvek ni na jednom jeziku nismo smislili reči kojima bi se objasnio Taj osećaj. Ni sa one strane, gde se govore najstariji jezici, tamo gde smo sve smislili - ne.  _Zato često i ne znamo da smo voleli i bili voljeni. Sakrijemo je od svojih očiju. Valjda srcu bude lakše… … Sa te druge strane Sunce uveliko otapa tek što je nasukalo još jednu najlepšu dugu na nebu. Noć polako gasi poslednje boje na horizontu. Večernji povetarac im dođe kao nežni pokrivač natopljen mirisom mora i borova. … Odlomak iz romana “D…K I…….. Z……… P………”

Sve hoću nešto da kažem o ovom ludilu koje je snašlo Ukrajince. Nemam reči… ovako je Ivo Andrić pisao o mostovima: Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo. Veliki kameni mostovi, svedoci iščezlih epoha kad se drugačije živelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i kiše, često okrzani na oštro rezanim ćoškovima, a u njihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki železni mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao žice, što drhte i zvuče od svakog voza koji projuri; oni još kao da čekaju svoj poslednji oblik i svoje savršenstvo, a lepota njihovih linija otkriće se potpuno očima naših unuka. Drveni mostovi na ulasku u bosanske varo...

 … Gospode, koji si nad svetovima i vladaš i znaš, pogledaj, molimo te, i na ovu brdovitu zemlju Bosnu, i na nas koji smo iz njena tla nikli i njen hleb jedemo. Daj nam ono za što te dan i noć, svak na svoj način, molimo: usadi nam mir u srca i slogu u gradove. Ne daj da nas tuđin više zlim zadužuje. Dosta nam je krvi i ratničke vatre. Mirnog hleba smo željni. … Nisam to ja smislio, ne usudim se ni reći da mislim isto jer samo je on to tako bezvremeno pisao - Ivo Andrić.

To su vam žene na Balkanu. Lišene sopstvenog bića zarad njegovog užitka.  Ona je tu da bude lepa i da ćuti…da rađa Na moju sreću to sam uvideo tek kasnije kada sam se osamostalio. Mojim domom su vladale žene. Matrijarhat je nekim čudom uspeo da nadvlada mirnodopske periode. Kada su u pitanju muskarci govorila je da bi bolje bilo bez njih, a onda bi mene nežno pokilovala po licu - “sunce babino”… ništa je tada nisam razumeo. Kao sam ja to sunce kada sma i ja muškarac kao tata, deda…  “Nećeš ti biti kao oni…” I nisam, oduvek sam na strani pravde, a pravda je imenica ženskog roda. Samo kažem.

Iako mi je Amerika sve manje draga a Bajden još manje, ni mjau mu neće pomoći ali bravo za njega što je u Belu kuću doveo i svoju mrs WilloW. Love cats 🐈 🐈‍⬛  P. S. Ako baš nekoga zanima, Vilou je Bajdena spazila na nekom fensi prijemu u malom mirnom američkom gradiću (sada je već sve to istorija) ljubav je buknula i eto ti nje šeta po Beloj kući. Ime joj je Bajden dao po rodnom gradići svoje supruge (mijauuuu romantičan dekica)…  Love cats 🐈‍⬛ 🐈 

I dalje ostaje kao jedna od najkomplikovanijih reči za izgovoriti, ali i samo kao jedna od najdužih. Presto pripada njenom veličanstvu sa 22 slova: prestolonaslednikovica! Da, to je najduža reč u srpskom jeziku, mada joj kruni preti jedna malo duža "crvena dama" u ono doba skovana. Prestolonaslednikovica, koja ima 22 slova i češće se upotrebljava od reči nastale u vreme SHS jezika - antisamoupravnosocijalistički od 29 slova, koja više i nema suštinsko značenje... Švedska reč "sparvagnsaktiebolagsskensmutsskjutarefackforeningspersonalbekladnad" znači "zaliha uniforma namenjena osoblju unije tramvajskih kompanija".  Holanđani koriste reč "kindercarnavalsoptochtvoorbereidingswerkzaamheden" da označe pripreme za dečji festival, odnosno dečji karneval.  Veoma komplikovanu reč za doktorsku specijalizaciju koriste Danci, a ona glasi "speciallaegepraksisplanlaegningsstabiliseringsperiode". ...prestolonaslednikovica ili antisamoupravnosocijalist...

Kao što kažu Trixie i Katya, - ovo je moj blog i ja ovde ja mogu da pišem o čemu god želim :D Tako sam naleteo na zanimljiv tekst o bojama i još jednog ponavljanja da većina muškaraca, (👈muš-muš-muškaraca;  👉muš—muš-muškaraca), uglavnom ne razaznaje nijanse većine boja, za razliku od žena gde je situacija obrnuta.  Međutim čula nam uvek pobuđuje određena boja da li je videli u celom njenom spektru ili samo osnovnoj nijansi. Utisak je isti.  Da li je crno boja ili nije, ali jedno je sigurno vođe vole crno jer ono predstavlja snažnu volju, ali i nepristupačnost i nemilosrdnost.  Sve suprotno je, logično, žuta. Ona je simbol za radost, energija, znatiželja, otvorenost – sve to simbolizuje žuta. Ljubitelji ove boje vole promene, ali mogu biti i promenljivi i površni.  Oni koji se dive plavoj boji su opušteni, zadovoljni, puni ljubavi, ljubazni i sposobni za duboke odnose. Ali ne vole haos, promene, nove početke…  Ružičasta se nekako oduvek smatra ženstven...