O jednoj sezoni i jedan mojNEmir

Leto, prvo posle one korone i sa ovom koronom. Nikako nije bilo kao još jedno, nikada više i neće biti kao samo još jedno leto koje liči ili podseća na neko drugo leto.

Nije ni more više kao ono od pre, nisam ni ja. Još jedan život okreće novi list dok šum talasa polako nestaje iz ušiju. Postaje samo sećanje.

Sopstveni mir zamenih nemirom. Ne samo ja, bilo nas mnogo ja, ali smo uvek bili manjina. 

“Osebujni karakteri” većine bili su preosebujni. Darvinin bi bio ponosan na primerke prelaznih vrsta. 

Smatralo se da ih više nema, ali cele generacije su stasale i i dalje stasavaju po šumama i gorama bivse nam naše zemlje ne ponosne. 

Nikad nisam voleo stada.

Jugosloveni. Opet zajedno, opet jer moramo, opet i iznova se upoznajemo iako je sve već poznato. Nema tu suštinske razlike izuzev u “osebujnim karakterima” u prelaznoj fazi između primata i homosapiensa. Da, baš tako. Ponosni primerci svoje vrste. Neobuzdani/e buzdovani/ke. 

I onda sam ja lud… da, jesam, hvala. (Naklon - obavezno)

Kao što se majka priroda NEpobrinula za ove gore pomenute prelazne vrste, tako se pobrinula za sebe. Još u nosu osećam miris borova dok ga vetar besomučno raspršuje celog dana, svakog dana, čak i kad kiša pada. Beskrajna plava pučina iza svakog ćoška vrebala je oči. “Mjesečev sjaj”* se u njoj kupao pred počinak. Sunce iz nje izranjalo ujutro.

Savršena scenografija. 

Sva ta čarolija nije mogla da nadjača osebujnost karaktera i neverovatno iskustvo preživljavanja u uslovima neprimerenim čoveku ni u prošlom a kamo li ovom veku. 

Teško je razdvojiti stvarno od nestvarnog jer je sve u stvari nestvarno a stvarno ili stvarno a nestvarno.

Možda je bilo takođe u bunilu ludila, ali jesam video sam delfine što slave kraj, još jednom, danu. 

*Mjesečev sjaj - samo za odabrane #sezona2021 🦈🐋🦈🐋🦈