OneLastKiss

Strašno je što na Balkanu postoje granice i za umetnost. Sve ima unapred već spremljenu negativnu etiketu jer dolazi od ljudi koje ne da ne volimo već mrzimo. Međutim, ako nešto dolazi iz srca, u čemu je onda problem?! Čak ni marginalizovane i obespravljene grupe, zajednice, organizacije (...) u komšijama ne vide ni malo slične sebi... Tužno. Lepa Kosovarka Blerta Zeqiri snimila je gej film “The Marriage” još prošle godine. Film je na Kosovu dobio samo pohvale, kao i po svetu. U Srbiji ni reči o istom, ni u zajednici koje se tiče... A i te kako je balkanski film, balkanski mentalitet, sve je domaće samo što glavni likovi ne govore srpski/hrvatski/crnogorski/bosanski već albanski.

Da da da! Sledeće leto, avgust i biće opet ludilo od sumraka do zore, a od zore t/ok zna do kada i do čega/koga... Gde? Pa kako gde?! - Zrće , Pag otok *** Sonus glazbeni doživljaj koji će se održati od 18.-23.8.2019.*** You all are invited 🤩😎👯‍♀️🕺🏼🕺🏼🌞

Nije to tako davno ni bilo, kada smo Mare i ja u Helsinkiju slavili pobedu. Nismo se molili, ali “Molitva” je pobedila.  Na godišnjicu naše pobede, dok su slike Helsinkija letele oko glave, uz dužno poštovanje prema Balkanici, ali ovaj pesmuljak što nas je ove godine predstavljao ne da nije bio dostojan istog tog dana pre deceniju. Nova deca, LA LA LA i tako najgori plasman u finalima ikada - zasluženo. Da nije gastosa (rasejanih rodoljuba po Evropi) ne bi se našli ni u finalu... Rekoh iskulirah Eurovision, ali moram ipak par reči, ćutao sam predugo. 🤭😎 Japano/kinesko/izraelskoj kombinaciji sve čestitke (nije joj trebalo ono “vidimo se u Jerusalimu”, svima nam je jasno...). A mi, mi bismo trebali da odustanemo više od mixa turbo/etno/folk/elektro/pop! Previše je to za 3 minuta... P. S. Ove godine je bilo baš lepih pesmica. Biće tu da se probere letnjih hitića ☺️💁‍♀️🕺🏿🕺🏿🎶🦋

Samo sam nemi posmatrač. Mene sport čak i ne zanima nešto preterano, ali oduvek sam hteo ja to ili ne uključen u fudbal. To je nacionalni sport broj jedan. U njemu smo najgori. Izuzetak su mladići iz 2015. I njihovo zlato. Kao da je uzaludno bilo za srpski fudbal. Tamo se igra neka druga igra. I posle godina punih muka, konačno tim predvodjen Slavoljubom Muslinom: Golmani:  Vladimir Stojković, Predrag Rajković i Aleksandar Jovanović. Odbrana:  Branislav Ivanović, Jagoš Vuković, Nikola Maksimović, Stefan Mitrović, Matija Nastasić, Nemanja Milunović, Miloš Veljković, Aleksandar Kolarov, Uroš Spajić, Ivan Obradović, Antonio Rukavina. Sredina terena:  Nemanja Matić, Luka Milivojević, Nemanja Gudelj, Nemanja Maksimović. Napad:  Dušan Tadić, Filip Kostić, Adem Ljajić, Aleksandar Mitrović, Andrija Pavlović, Mijat Gaćinović, Aleksandar Prijović; OSVAJA učešće na svetskom u Rusiji. Nacija piski u gaće, braća, braćala i svi mačo Srbi se ljube u usta. Neki su ...

Bez obzira koliko sve oko mene bilo, najblaže rečeno, sivo, nemoguće je sprečiti ono lepo, dobro, iskreno, nadasve ljudsko da prodre koroz svu tu prljavštinu, tminu, mulj i nadvlada primitivizam, nemoral, bezobrazluk, neljude. Baš jedan takav, sasvim neočekivan i preko potreban susret se desio. Nemoguće je bilo zaustaviti nalet te divne energije. Samo čovek bez morala, kome je bezobrazluk ogledalo duše, mogao bi da bez imalo obzira zamraci te divne raznobolne kristale koji su zalepršali kroz svetlost aerodromskih neonki. Srećom, takve osobe nije bilo u blizini. Zveckanje kristala odzvanjalo je prostranim hodnikom. Nije ga ometala ni vreva svakojakog sveta. Ljubinka Šiba Fimac mi se smešila. Smešio se sam se i ja njoj. Zašto? Isti se prepoznaju. I u milion. Lepota je uvek skrivena u tišini neizgovorenih reči. Nije bilo potrebe oznaniti ih - kristali su se ogledali jedni u drugima. Ono sivilo sa početka?! Nema ga više. Proleće je, april u Beogradu, moj mesec, svuda cv...

Verovatno za većinu stara vest. Očigledno sam imao sreće pa sam propustio pompu oko naziva mosta između, treba reći istinu - Srbije i Bosne i Hercegovine (Republike Srpske). Iz gore navedenog jasno se vidi sa se ovde radi o tri žene, odnosno tri ženska roda plus četvrti - država/e, opet ženski rod. I onda most nazovu - bratoljub ... em zvuči pomalo manijakalno em ko su to braća koja se tu ljube i čemu toliki šovinizam?! Zar ne rekoše, gledajući nas u oči sa obe strane Drine, da smo mi isti narod samo u dve države, kako smo onda braća?! Aaaaa, pa to onda znači da će se tu u stvari ljubakati neka druga braća... Hm, mnogi su u igri, samo ih radije zovemo, najblaže rečeno, neprijateljima. Kako god, ali ta imaginarna i još uvek u potpunosti neodređena braća su pod kišobranima u rukama žena - država. Bratoljub hahaha eeee moj Andriću , na šta ti spadosmo.

“Ožalošćena porodica” Branislava Nušića u Narodnom, sasvim slučajno za početak 2018. P. S. Nisam baš dugo ništa pisao jer sam najčešće bio bez komentara.  Sve što ova predstava danas ima da kaže nije sve što bih ja imao da kažem. O zemlji u kojoj i kako živim i o onima koje je bolje ne pominjati, kažu svi, pišu i novine... .... ...nastaviće se... :)