Bilo je kao nekada, kada su tridesete izgledale daleko i kada je svet bio pod nogama i kada smo hodali u mestu i pomerali planetu koracima.
Da, bilo je opet neponovljivo iskustvo. Sunce je opet stidljivo prilazilo Dance areni, Main se njihao na jutarnjem povetarcu, pospani čistači se skupljali dole u podnožju Đave, kao prava narandžasta armija. Nisu ni obraćali pažnju na iscrpljenu vojsku za kojom opet moraju da počiste nered.
EXIT je slavio rođendan. Sve vojske su bile pozvane da podele ljubav, da ujedine snage, da se vole. I volelo se, samo opet nekako je nejasna ta ljubav prema bacanju svega što vam više nije potrebno, pod noge.
Mada, na neki čudan način, noge ne mogu da odole, posebno na Mainu pred povratak kući, da zarone u gomile smeća. Ima tu neka tajna veza.
Ipak, tu i tamo kanta za smeće ne bi bila na odmet... #samoKažem
A kažu i da je na moru SeaDANCE opet bio nezaboravno iskustvo, samo što su tamo noge u zoru jurile ka moru.
P. S. Namerno nisam pominjao izvođače, o njima je već toliko toga rečeno, a na EXIT se ide zbog EXITA!
Comments
Post a Comment