Nisam od onih što svračaju u kladionice, što čupaju kosu dok im tiket pada, što pozajmljuju da bi se opet kladili... Ipak, fenomen sportskih kladionica u društvu punom nemaštine mi je nekako i dalje enigma, ili možda i nije.
Naime, već dugo, dok prolazim pored, "hvala nebesima ima ih na svakom čošku", kladionica, usporim i pažljivo osmotrim posetioce.
Najčešće su to usamljeni mladići i sredovečna "gospoda". Dok ovi prvi nervozno gledaju na njih 22 kako jure za jednom loptom, ovi drugi su tu sa ortacima.
Najčešće su to usamljeni mladići i sredovečna "gospoda". Dok ovi prvi nervozno gledaju na njih 22 kako jure za jednom loptom, ovi drugi su tu sa ortacima.
Ako ih i oslušnem, priča se svodi na keca i iks i po koju dvojku. Dvojka su i onako svi, a kladionica je očigledno mesto za osobenjake da si nađu ortake za godine koje dolaze.
Bar ja to tako vidim, a i oni na koje sam upućen a iste posećuju svakodnevno moju tezu i dokazuju.
Comments
Post a Comment