Njemu epiteti nisu potrebni, on je jednostavno reper Marčelo, dosledan sebe i jedan od retkih koji svoj talenat ne traći na prozaične pesmice, letnje hitove i drske žene plave, evrovizijsko ordenje... I dok je "telo vreteno" vrtelo na šipkama u šupama širom sveta, Marčelo se nije vinuo u te zvezdane visine, već je celu deceniju stvarao u "ilegali".
Zato svi koji nisu podlegli turbo bolestima, 7. decembra u Dom omladine Beograda na koncert u čast godišnjice albuma "DEFACTO"!
"Pozivamo sve vas, kojima ovaj album nešto znači, da se
zajedno osvrnemo na pesme od kojih je ova priča počela. Svaka od njih biće na
neki način "dodirnuta" sedmog decembra, u bioskopskoj sali
beogradskog Doma omladine. Biće gostiju, biće mesta i za pesme sa ostalih albuma - a
biće, bogme, i delova šoua. Onog Napetog", navedeno je u pozivnici.
Karte su, po ceni od 800 dinara, u pretprodaji na
biletarnici Doma omladine.
Na koncertu će, siguran sam, izvesti i novu pesmu"Pegla" (za samo nekoliko dana skoro 100.000 pregleda na YouTube portalu, bravo "deco"). "Pegla" je rađena i za album i za predstavu "Klasnineprijatelj" omladinskog pozorišta DADOV. Radnja ove pesme može se
dešavati pre radnje predstave, ili pak posle nje, kako ko shvati. Tek, Pegle
ima na oba mesta. Kao što ga ima i na svim drugim mestima.
PEGLA (Muzika: Rade Sklopić; tekst: Marko Šelić)
Darko ima deset godina i nema užinu za vreme odmora.
Njegovi nemaju posla, on ima 30 kila s knjigama.
Knjige su sad van ranca, prljave u blatu i barama.
Jer, pošto nema džeparca, Darka tuku dečaci s kajlama.
Bezdušni grohot dok vazdušnim đonom obojica gaze ga.
Neke cure dobacuju kikot, on se tiho grči izranjavan.
Žali što nije ko ćale što prebija svakoga po kafanama.
Što je slab i mora da ćuti, jer muško ne sme da bude njanjavac.
Tog dana ga je spasao jedan debeli pegavi klinja.
Malo stariji, verovatno iz srednje što je tu pored bila.
Razjurio ona dva klinca, stao na njegovu stranu,
i to je jedini put kad je neko bio dobar prema Darku.
Darko ima sedamnaest, napucan je i svi sad zovu ga Pegla.
Ima treš trešu, ima naj najke i ramena široka k'o regal.
Ima bes besvesti, oči očinske, jed jednak k'o nekad.
I zna da bije za ćirilicu, ali piše spojeno neznam.
On mrzi Hrvate, čuo da treba - u pesmi omiljenog benda.
On mrzi pedere -- rekla mu crkva i dobri pastir Kačavenda.
On voli svoj narod, voli Kosovo i život bi dao za njega,
ali zove prljavom seljačinom svakoga ko nije iz BG-a.
(Pegla) Pegla je spreman na sve da uđe u tim.
Da ga shvate ozbiljno baš svi. Da i on bude jedan od njih, jer
(Pegla) ne želi da gleda kako tone mu zemlja i da na to bude jebeno tih.
Iskriviće od batina svakog ko je kriv.
ALI - moraće da dokaže koliko je odan.
U rancu ima baklju, zastavu, dva noža.
U parku je noć, u noći je parka,
U parki je tip, liči na pederaša.
Ako ga olomi, biće kulijana:
Primiće ga u ekipu huligana.
Vidi na šta liči, sigurno je feget!
Ma jeb'o tuču, bolje nož u bubreg.
Ajmo, Pegla, to, ubodi ga!
Evo, pada! Sad! Zaskoči ga!
Ubodi opet, ubodi pedera!
Za crkvu, za Boga... živela Srbija!
Vidi kako plače, bre, pička pegava!
... ček, stani... pa to je on... onaj iz školskoga...
Pegli drhti usna, drhti ruka, dok momak krklja.
Te oči, sva ta pitanja u njima, taj užas...
Pegla ne može da gleda, Pegla muči se da diše.
Pegla napipava rukom kamen i smrska mu lice.
Gde je sad Bog, Pegla, kada vidiš oko što curi,
kada vidiš svu krv što šiklja, kada nema mase da divlja?
KO je tvoj bog, Pegla, za koga radiš to sve?
Jel' sad bolje tvojoj zemlji? Kako to da si sam i nem?
Kako to sada nikog nema? Samo ti i komadići mesa
na dlanu, obrazu, čelu. Na duši, koju više nemaš.
Gledaj ga, gledaj, Pegla. Znaj, i on tebe gleda
mrtvim okom s druge strane, da znaš, da pamtiš,
šta god misliš sad da si -- to oko, taj vir,
to si ti.
Comments
Post a Comment