Bila jednom jedna Sonja...

...nije robovala pravilima, trendovima, niti se ikad priklanjala poželjnim grupama, iako je uvek i svuda bila poželjna i dočekivana sa širokim osmehom, isto kao na današnji dan (15. 09. 1961. - 23. 09. 2008) kada je upoznala ovaj svet. Oduvek je, kaže njena majka u jednom od malobrojnih intervjua, bila drugačija i svoja i tako je živela.

Obeležila je celu, umetnički i najjaču epohu u filmu i muzici na ovim prostorima. Čačanka kojoj su predviđali svetsku karijeru, je bila stidljiva i previše skromna. Jedino za čim je ceo život tragala je čista ljubav, bila ona prijateljska ili ona neka druga. Na žalost, lude osamdesete sa sobom su nosile i poroke u kojima se krila sreća...

Zajedno sa grupom EKV, kao da je i njen život nestajao. Sa prerano preminulim članovima benda drugovala je godina, a posle njih volela je da često, sama luta ulicama praznog grada koji je bio njen život. Sivilo devedesetih nije se uvuklo samo u grad. Kako je onaj lepi, moderni, veliki, urbani... Beograd nestajao i njen život je bledeo.

U rodnom gradu jedno čoše ne tako uglednog parka nosiće njeno ime, kao i neke ulice, bulevari, a kažu da će joj biti dignuti i spomenici... Džaba sve to, kada smo je poslednjih godina života tretirali kao odbačeno kuče. Ipak, njen umetnički izraz ništa ne može da umanji, a Sonja Savić će ostati upamćena kao retko talentovana umetnca koju je ova zemlja imala.

Počivaj u miru.