Jedna noć sa Bebi Dol

I Intimno veče u klubu Brankow sa neponovljivom, jedinom Bebi. 

Bebi Dol je u jedan četvrtak uveče davne 2012. godine u baru Brankow (koji više ne radi) publiku provela kroz nekoliko prethodnih decenija svojim pesmama koje su već postale klasici domaće muzike. Za to što je postala pevačica, kaže, kriva je pesma „Mustafa“. 

"Kada sam ovde prošli put pevala džez klasike svi su vikali 'Mustafa', 'Brazil', 'Rudi'... Evo sada ćemo da sviramo sve to, ali taj 'Mustafa' me je obeležio. Pesma se zove isto kao i moj mačak, ali da nije nje bilo moj život bi išao totalno drugim tokom. Slučajno su me pozvali da je snimim i ja sam odlučila da to bude fank. Niko mi nije verovao da je moguće ali, evo traje decenijama", počela je Bebi svoj vremeplov. 

Intimna klupska atmofera, postala je veoma vrela, svi su se klatili u istom ritmu, a Bebi u kratkoj crnoj haljini i zlatnom prslučetu od metalnih alki i sa crvenom ružom u kosi, pokazala je svu raskoš svog glasa po kojem je jedinstvena na balkanskoj muzičkoj sceni. Besprekorno je pevala čak i dok je virkala u "kajdanku" ili se saginjala da pogleda nešto sa gomile papira pod nogama ili jurila stolicu koja se "izmicala". 

Za razgovor sa medijima i nije bila raspoložena, ali je to nadomestila svojom pričom između svake pesme. 

"Nove pesme ću vam pevati, hm, pa, ne znam... Možda za godinu dana, a možda i posle. Muzika je živa, ona je univerzalna. Pesme se dešavaju, kao jedna koju sam napisala kada je već album bio skoro pa gotov. Znate imam običaj da ujutro, čim ustanem, otvorim prozor i pogledan nebo da vidim kakav će biti dan. Znate već o kojoj je reč", pitala je Bebi a stotine njenih fanova su već počele da pevaju "Krv, sreću, suze i znoj". 

"Da, to je jedino potrebno da imate sve", vikala je Bebi između strofa i izvodila samo njoj svojstvene plesne pokrete. Čas je sedela i previjala se preko stolice tako da je izgledalo da će sa nje i da padne, ali ne, vešto se vraćala napred i nameštala crvenu ružu u kosi... 

"Kad sreća odlazi", "Slatke suze ljubavi", "Cilj", "Rudi", nizali su se hitovi, a i na Brankovom mostu se čulo horsko pevanje. Oni iz prvih redova su imali privilegiju i da virnu u, kako Bebi reče, scenario, pa su ponekad i naručivali pesme... 

"Tamo na šanku ima jedna teta, njoj date određeni avans i onda možemo da se dogovorimo", šalila se pevačica i trudila da ispuni želje, ali njih je bilo mnogo, a vremena i ne baš toliko iako "ovde noć traje danima", ali Bebi se već oko dvojke umorila... Njena koleginice iz rijalitija "Dvor" Lana Toković pevala joj je tercu i primala želje, a Bebi je prekorno mahala prstom. 

Ipak, publika joj nije dala da ode, sa njom je birala pesme za bis, a naravno da se plesala rumba i pevao "Brazil" u malo drugačijem aranžmanu. "Rudi" se opet nije javljao, a "Mustafa" je kući otišao srećan posle više od dva sata svojevrsnog kabarea u režiji neponovljive i uvek originalne Bebi Dol. 

"Mislite dobro drugome i širite pozitivnu energiju, samo mi pozitivni i kreativni ljudi ćemo da spasimo ovaj svet. Srbija je majka, Srbija je bajka! Zaista to mislim. Bili ste divni, ali zaista ne mogu da pevam celu noć, ajde da sada neko pusti nešto lepo...", rekla je Bebi i isključila mikrofon. Aplauz je trajao još dugo, a Bebi je nestala u gužvi pored bine okružena članovima benda i najvatrenijim fanovima delila autograme... 

Tako je to bilo davne 2012. godine, kada sam pisao za jedan portal.