Na francuskom nekako sve lepše zvuci. Čak i rec patetičan nekako aristokratski zvuči iako isto znači na manje više svim jezicima.
Taj prizvuk tako zavara, prevari, opčini da čovek poveruje da je zaista nešto lepo, uzvišeno, kraljevski.
Patetično.
Jesam li i ja patetičan? Jesam li to oduvek i bio?
Šta je uopšte patetika?
Sama reč koren vuče iz grčkog i zaista ima sve pozitivne atribute, ali značenje koje u stvari ima je prenaglašeno i često bespotrebno naglašavanje emocija…
Zašto ništa ne može jednostavno?!
Gde je granica i šta je granica kada su emocije u pitanju? Mogu li one uopšte biti prenaglašene i da li je pathétique isto što i jadno?! (Znate ono kada tugaljivim glasom, spustivši pogled kažu: Ma jadan on/a…)
Comments
Post a Comment