OneLastKiss

Leto, prvo posle one korone i sa ovom koronom. Nikako nije bilo kao još jedno, nikada više i neće biti kao samo još jedno leto koje liči ili podseća na neko drugo leto. Nije ni more više kao ono od pre, nisam ni ja. Još jedan život okreće novi list dok šum talasa polako nestaje iz ušiju. Postaje samo sećanje. Sopstveni mir zamenih nemirom. Ne samo ja, bilo nas mnogo ja, ali smo uvek bili manjina.  “Osebujni karakteri” većine bili su preosebujni. Darvinin bi bio ponosan na primerke prelaznih vrsta.  Smatralo se da ih više nema, ali cele generacije su stasale i i dalje stasavaju po šumama i gorama bivse nam naše zemlje ne ponosne.  Nikad nisam voleo stada. Jugosloveni. Opet zajedno, opet jer moramo, opet i iznova se upoznajemo iako je sve već poznato. Nema tu suštinske razlike izuzev u “osebujnim karakterima” u prelaznoj fazi između primata i homosapiensa. Da, baš tako. Ponosni primerci svoje vrste. Neobuzdani/e buzdovani/ke.  I onda sam ja lud… da, jesam, hvala. (Nakl...