OneLastKiss

I don't wanna f**k with YoU! I don't wanna marry with YoU! I just wanna stay in love with YoU,  but WTF? You don't love me any more, or I just don't understand you...  Kako god, ali ovogodišnje izdanje EXIT festivala je po mom mišljenju bilo umetnički, muzički, bilo najlošije ikada. Ovo kao da nije bio EXIT već ponavljanje učmale svakodnevice!  Dance arena je tek poslednjeg dana ličila na sebe, prethodna tri njome su harali puštači Bibera, Adel i svega onog što nam svakodnevno serviraju sa radio i TV stanica... David Gueta na Main stage (?!) priredio spektakl, kažu mediji - ma koji bre spektakl - to je bilo obično puštanje sopstvenih pesama sa sve pauzama posle istih...  Ona mala Goldingova kao da je krenula na trčanje, odmeketala je svoje pesmuljke prvo veče i zaista najavila šta će slediti narednih dana... The Prodigy pa, da nisi ovde skoro svake godine možda bi i bili sjajni, ovako su bili samo prosečni...  Bilo je tu i tamo po koje iznen...

Oduvek me fascinirala njena pojava i neverovatna lakoća sa kojom pesmama čini da magija postane stvarnost. Ovogodisnji EXIT festival (o kojem ću kasnije, dok se sve malo slegne, kao i prasina na Đavi) Josipa Lisac je učinila magičnim - dok je Dunav dole niz litice Petrovaradina ljubio nebo. Kaže neće joj virovati u Zagrebu da je bila na EXIT-u, pa nije ni čudo jer i ja jedva da verujem. Popularni Fusion stage je bio krcat nekom neopisivom emocijom (što bi Josipa rekla).  Ili je sve to bio samo hir, hir, hir...