OneLastKiss

Danas su kaldrmom od Zelenog venca ka prostranoj savskoj ravnici zveckale hiljade točkića na koferima. Užurbani svet je napuštao Beograd. Sa njima i neko koga volim skoro od prvog dana kada sam odlučio da ću ovde živeti... Samo je još jedan rođeni Beograđanin Napustio svoj grad i otišao u ne tako izvesnu Budućnost, negde "na Zapadu"... Skoro pa patetičan naslov jeftinog tabloida, a u stvari je postao uobičajen razgovor među prolaznicima u Knez Mihajlovoj. Počinje pitanjem povišenim tonom: "Jesi li čuo/la da se Pera, Mika, Živka, odselio/la?"  Kako god, ali ja ovde i dalje ostajem... Zašto?  Evo, ne znam, bogU mi!  Omađijani su i svetski novinari koji o Beogradu opet lepo pišu i opet govore da se uzdiže iz ponora pronalazeći novu energiju. Citiraću CNN :  In the heart of Belgrade, the vibrant and resilient capital of Serbia, a slow and colorful transformation is taking place... ... Such a transformation is not new in Belgrade, a city tha...

Iako je delovalo neverovatno ja zaista verujem u Beograd na vodi ili Belgrade Waterfront. Belgrade Waterfront Jedna popodnevna šetnja uz obalu Save, samo me je u to još više uverila. Ljudi koji tamo žive kao da su u pripravnosti svakog trenutka negde da krenu. Betonirani proplanci gde su nekad bile barake, najavljuju  nova gradilišta . Beograd , polako dobija svoje novo lice. Na proleće, kada vrbe uz Savu ozelene, veliki bageri i građevinski kranovi trebalo bi da se ukapoaju u savski pesak i iz njega izdignu novi simbol grada. Na samo ni deset minuta hoda od centra, Sava mirno plovi pored Beograda , zaklonjena stovarištima građevinskog materijala i od grada odvojena mrežama železničkih šina. Probijanje kroz, sada bar malo "raskrčeni" prostor od reke do najbliže Savske ulice, umesto 5 traje, za neiskusne, 30 minuta. A evo kako će to izgledati, neka bude uskoro!