I dok su oblaci najčudnijih oblika nastojali da sakriju sunce koje je virkalo na zelene proplanke Šumadije, jedan sasvim uobičajen razdrndani uutobus je kloparao vrhovima brda, tačno onim putem kojim su nekada srpski kraljeve rado išli do Oplenca.
U svakom slučaju, bio je svečan i lep dan, samo su oblaci nekako preteće "gledali" odozgo na ceo skup i po samo njima znanom rasporedu sipali kišu.
Pričali su i premijer Srbije i predsednik i bili izviždani, baš u trenutku kada je sunce provirilo iza oblaka i obasjalo kupolu mauzoleja u kojem sada počivaju svi Karađorđevići.
Sagradili su ga u rekordnom roku i u to vreme je bio drugi objekat na svetu po broju kamenčića utisnutih u zidove, kako reče jedan sveštenik
Murali kojima je obložena cela unutrašnjost mauzoleja i kripte su impresivni i teško ih je opisati, jer prelamanjem svetlosti prostorima daju drugačiju atmosferu.
Iako se nalazite okruženi grobovima na kojima su teške mermerne ploče, osećaj nije ni malo neprijatan, nekako je čudno lep.
Ničim izazvan, vođen ranijom željom, uz mnoštvo peripetija oko prevoza, jer ama baš niko od ljudi koje smo usput sretali (na autobuskim stanicama, taksisti, trgovci, običan svet...) nije znao da je 26. maja sahrana poslednjeg srpskog kralja, krenuh na Oplenac. Nije mi bilo baš jasno kako ljudi nisu svesni da je to zaista bio istorijski dan i da se "kralj vratio kući", onaj u kojeg se nacija i danas zaklinje?!?!?!?!
U okolini Oplenca, gde je Karađorđe počeo Ustanak, i danas se zaklinju u kralja i otadžbinu a, iako čim pogled podignu ka nebu svaki dan vide Oplenac i Mauzolej Karađorđevića čiji beli mermer sunčeve zrake čine nestvarno belim pa hram izgleda kao da lebdi nad gustom, jarko zelenom šumom po kojoj je i dobio ime.
U njegovom podnožju gradić Topola, u kojem je srpska kraljevska porodica bila najbliža "običnom svetu", nije se mnogo promenio... Zgrade sagrađene početkom devetnaestog veka -napuštene, vetar se samo igra delovim prozora, vrata...
Ništa bolje nije ni u kompleksu srpske kraljevske porodice. Velelpne vile u kojima je nekad vrvelo od posluge, gostiju iz celog sveta, danas vladaju glodari, insekti, samonikle biljke, ptice... Noću se u njima skrivaju divlji zečevi, veverice, psi lutalice... Tužan je i bazen, beli mermer iz obližnjeg rudnika, kojim su bile popločane skoro sve stepenice u kompleksu, davno je nestao, a iz bazena raste drveće...
Ipak, bilo je lepo sedeti tu, baš na tom mestu gde je nekad u majskom suncu uživao i kralj mog naroda. Jedan od onih koji su zaslužni što danas postoji ova blesava nacija.
Oni koje je država, koja je i organizovala sve, obavestila, bauljali su pored kraljevih vinograda iz kojih pogled puca na pola Šumadije, daleko dole niz livade, zasejane oranice, preko zelenih brežuljaka, koji se jasno vide i kroz prozore skoro pa napuštene klraljeve vile. Prostano dvorište oivičeno mermernim stubovima uz koje se i danas penju ruže sađene dvadesetih godina - zapušteno. Obnovljena je jedino kraljičina vila - uglavnom za sveštenstvo. Karađorđevići i danas odsedaju u hotelima Tople, jer im imovina koju su im oduzeli komunisti još uvek nije vraćena...
Pričali su i premijer Srbije i predsednik i bili izviždani, baš u trenutku kada je sunce provirilo iza oblaka i obasjalo kupolu mauzoleja u kojem sada počivaju svi Karađorđevići.
Sagradili su ga u rekordnom roku i u to vreme je bio drugi objekat na svetu po broju kamenčića utisnutih u zidove, kako reče jedan sveštenik
Iako se nalazite okruženi grobovima na kojima su teške mermerne ploče, osećaj nije ni malo neprijatan, nekako je čudno lep.
Spuštajući se ni kraljevsku kaldrimu u koju su usečeni tragovi kraljevskih kočija, oivičenu kamenim kanalima za odvod vode, niz šumu u kojoj se samo čuju ptice, samo mi je jkdna misao bila na pameti - kako smo mi glup narod...
Comments
Post a Comment